Probamo prirodna vina iz Italije

Došli gosti iz Evrope i doneli na probu italijanska crvena „prirodna vina“. Nacko i Mira se već 20 godina njima bave i može se reći da im nema premca u njihovom poznavanju.

Prirodna vina su nekada bila ekskluziva ekscentričnih slovenačkih vinara, ali se bolest brzo proširila pa se sada „prirodna vina“ svugde prave (vidi prvu Dekanterovu degustaciju prirodnih vina).  I mi u Srbiji, naravno. Zato su mi i doneli, jer se i Plavinci vina mogu (ako tako poželim) klasifikovati kao „prirodna“.

Ideja je bila da vidim dijapazon cena, godišta i ukusa i pokušam da odredim gde je tu moj Indigo. I da se, naravno, dobro najedemo i napijemo. Kao pojačanje meni došla je Dragana, enološkinja iz vinarije Jeremić, pa je bilo 4:2 za njih.

Svašta smo jeli: salate, krastavčiće, masline, ajvare (uključujići i onaj najbolji na svetu iz Radmilovca), pet vrsta sireva, kobasice, grčke krmenadle, opet salate, domaćeg vrućeg hleba, mladog luka iz bašte, … I uz sve se sve probalo. Nemojte misliti da smo alkoholičari, šta je to za šest ljudi šest flaša za šest sati. A još je i ostalo od svake po malo. A ovo se pilo:

2015 Vignai di Roc Cabernet Franc

Ovaj mladi Cabernet franc iz regije Friuli-Venezia Giulia miriše na malinu i grožđice, a na ukusu je veoma mekan. Kratka maceracija (8 dana) čini da se tanini jedva osećaju. Harmonične kiseline. Deluje zreliji nego što jeste. 12% alkohola. Prodaje se samo u vinariji, a cena je kako vas gazda proceni (ko nekad kod Bude u Klubu književnika)

2010 Massa Vecchia Rosato

Ovaj tamni roze (mi bismo rekli ružica), kupaža 70% Merloa i 30% reke sorte Malvasia Nera iz Toskane je trebalo da bude zvezda večeri, ali je vino već „prošlo“. Na mirisu i dalje veoma lepo, sa mirisima crvenih bobica. Ali u ustima prazno, vodeno, bez završnice. 13% alkohola, 30 Evra flaša

2007 Arianna Occhipinti Nero d’Avola Sicilia Siccagno

Adriana pravi netipično vino od sorte Nero d’Avola. Prvi miris me je podsetio da u frižideru još uvek imam pola tegle slatka od višanja. Posle je bilo i malo mirisa sveže zemlje. Ali me je prvi ukus ponovo vratio na teglu u frižideru. Mekani tanini, odlične kiseline. Veoma pitko. U grlu ostaje malo ukusa negro bombona, ali ne previše. 13% alkohola. Adriana je rok zvezda sicilijanskih vinara i to joj omogućuje da za ovu flašu dobije oko 40 evra. Vredi.

2005 Paolo Bea Sagrantino di Montefalco Secco Pagliaro

Sorta Sagrantino iz Umbrije je postala miljenik kritičara i publike u poslednje vreme. Paolo Bea je među najcenjenijima i ova flaša iz 2005 se aukcijski prodaje za oko 110 Evra. Meni je na mirisu bila izražena suva šljiva, a zatim miris Panettone komizbrota, onog što se jede za novu godinu. I pored toga što je prošlo 12 godina od berbe tanini su i dalje oštri i čini se, radi njih, da vino može da stoji još deceniju. Četvrt flaše je ostalo otvoreno do sutradan uveče, ali to nije imalo nikakav uticaj na kvalitet. U ustima je gusto, gotovo uljno, najviše zbog 14,5% alkohola, ali je završnica kratka. Posle par gutljaja jezik bridi, a u grlu ništa.

2004 Gaspare Buscemi Con uve di… Cabernet

Ovaj kaberne iz regije Venezia Giulia je bez sumnje bilo italijansko vino dana. Za samo 10 Evra. Kompleksno, izbalansirano, tipčni kaberne, ali sa baršunastim taninima. Uljno u ustima i na grlu, sa veoma dugom završnicom. 12,5% alkohola. Od ove flaše nije ništa ostalo. Može da stoji još 13 godina, bez problema.

A onda smo otvorili Indigo 2015. Glupo mi je da se hvalim, ali…

 

Pitajte Draganu ako mi ne verujete.

Gosti su odneli karton nazad u Italiju da oni malo probaju čega ovde ima. Samo 10 evra flaša. 14,5% alkohola. A što se tiče ukusa i mirisa, probajte sami.

Evo malo fotki.

« 1 od 21 »