Vinograd

Vinogradarska praksa

Svi naši vinogradi se minimalno obrađuju (no-till sistem). Međuredni prostor je trajno zatravljen i samo se kosi. U redu se okopava ručno, motikama, i to veoma plitko, koliko da se sa površine ukloni rastinje.

Vinogradi se hrane zelenišnim đubrivom. Trajno su zasađeni mešavinom trave i kratkih leguminoza, a svaki drugi red se naizmenično sadi u jesen mešavinom žitarica i visokih leguminoza, koje se kose u maju ručnom kosilicom. Pokošenu zelenu masu kosilica usitnjava i ostavlja za sobom u vinogradu.

Pored toga, dodaju se prirodne bakterije i gljive (na primer Slavol) i čaj od komposta koji se spravlja na licu mesta. Ne koriste se ni stajnjak ni veštačka đubriva.

U obradi špalira koriste se metode koje je formulisao dr. Ričard Smart.

Smart je Australijanac koji je veoma rano shvatio da je za proizvodnju zdravog, visokokvalitetnog grožđa najvažnije da špalir bude uredan i prozračan, kao i da sunce stiže do grozdova u pravo vreme i u pravoj meri. To, nažalost, zahteva veoma mnogo rada.

Smart je počeo da traga za jednostavnim i radno neintezivnim rešenjima za stvaranje idealne mikroklime u špalirima u toku rada u MAF Ruakura istraživačkom centru na Novom Zelandu. Tamo je posle višedecenijskog eksperimentisanja razvio novi uzgojni oblik, koji je usavršio u praksi kod američkog vinogradara Džona Dajsona. Ovaj uzgojni oblik (Smart-Dyson) je u praksi omogućio potpunu primenu Smartovih teorija.

Smart-Dyson

Smart-Dyson je u principu dvostruki Guyot podignut na 110-115cm gde se lastari naizmenično okreću na dole i gore. Ovime se postiže da špalir bude uzan i uredan, dvostruko prozračniji, sa minimalnim zalamanjem lastara, skidanja zaperaka i listova.

Vetar lakše prodire u krošnju i isušuje vlagu, čime se drastično smanjuje pojava bolesti. Sunce lakše dopire do grozdova čime se postiže potpunije sazrevanje. Visina na kojoj je rod bitno olakšava rad ljudima.

Prvi vinogradi u Australiji i Kaliforniji koji su primenili Smartove ideje su izvestili o 40% većem rodu po čokotu bez gubitka kvaliteta. Značaj za ekonomiju proizvodnje vrhunskih vina, gde se kvalitet postizao drastičnim smanjivanjem roda, bio je ogroman. Danas je Smart, iako blizu 70-te godine života, konsultant za više desetina vrhunskih vinograda u Evropi i „Novom svetu“ čime je zaslužio nadimak „Leteći vinogradar“.

Lokacije

Plavinci

Vinograd je na nagibu od 10%, okrenut jugoistoku, na apsolutnoj nadmosrkoj visini od 168m-178m, odnosno na oko 80m iznad nivoa Dunava. Udaljen je od Dunava oko 1km (vidi mapu).

2014.06.21-Panorama-Plavinci

 

Plavinci su posađeni Panoniom na oko 15 ari, sa razmakom između redova od 1,8m, razmakom u redu od 0,9m, odnosno 1,62m2 po sadnici.

Na placu je izbušen bunar, i postavljeno je navodnjavanje kap-po-kap.

Provalije

Provalije su na oko 300m od Plavinaca, u pravcu Dunava, okrenuti jugoistoku, na nadmosrkoj visini od 142m-155m.

Podeljeni su u dve table. Severna je pravougaona, gotovo ravna. Posađena je Regentom na oko 10 ari, sa razmakom između redova od 2m, razmakom u redu od 0,9m, odnosno 1,8m2 po sadnici.

Južna je trouglasta, sa nagibom od oko 10%. Posađena je Panoniom na oko 19 ari, sa razmakom između redova od 1,8m, razmakom u redu od 0,9m, odnosno 1,62m2 po sadnici.

Voda je lako dostupna sa lokacije Plavinci, pa je planiran i sistem kap-po-kap.

Makino brdo

Vinograd je na nagibu od 6%, okrenut jug-jugoistok, na apsolutnoj nadmosrkoj visini od 183m-195m. (vidi mapu)

2011-07-08-08.00.40-Makino-Brdo

Makino brdo je posađeno Regentom na oko 30 ari sa razmakom između redova od 1,8m, razmakom u redu od 0,9m, odnosno 1,62m2 po sadnici.

Vinograd nema vode, a pošto je teško dostupan, ne navodnjava se.

Sortiment

Panonia

Panoniu su pažljivom selekcijom koja je započeta još 1975. godine stvorili Petar Cindrić, Nada Korać i Vladimir Kovač na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a priznata je kao novostvorena sorta 2003. godine.

panonia-2013-07-31-13.04.54

Jedna roditeljska grana Panonie ide jednom linijom od istočnoazijske vrste Vitis amurensisa (Kumbarat x Tramini) koja se odlikuje kratkom vegetacijom i visokom otpornošću na mrazeve, a drugom linijom od francuske sorte Vilar blan (Bianca), koja daje otpornost ka gljivičnim obolenjima (rodoslov Panonie). Ukus je nasledila od drugog roditelja, Rizlinga rajnskog, i sa njim se najčešće poredi kako u uzgoju tako i u vinu koje daje.

I pored veoma uspešnog iskustva na oglednom polju u Sremskim Karlovcima gde se više od deceniju gaji bez ikakvih zaštitnih sredstava, te omogućava daleko jefiniju proizvodnju, Panonia nije stekla popularnost među domaćim vinogradarima.

Panonia je u Vojvodini, koja joj je i bila namenjeni teroar prilikom stvaranja, umerene bujnosti, sa malim brojem kratkih zaperaka. Okca su dosta retko raspoređena, sa uspravnim lastarima, što čini prozračnu krošnju, uredan špalir i olakšava obradu.

Panonia ima visoku otpornost na plamenjaču, pepelnicu i sivu plesan. U većini godina može se uzgajati bez pesticida i fungicida.

Po otpornosti na niske temperature i po rodnosti je na istom nivou sa Rizlingom rajnskim, od koga započinje vegetaciju 4-5 dana ranije.

Panonia nakuplja oko 22% šećera pred berbu, uz do 8g/l kiselina, što daje visokokvalitetno, puno, skoro puterasto vino sa aromama Rizlinga rajnskog. Šira brzo oksidiše, zahteva sprečavanje kontakta sa kiseonikom od samog početka procesovanja, što otežava preradu.

Kod nas u Plavincima, sorta je veoma bujna i sazreva već sredinom avgusta.

Regent

Regent je stvorio Dr. Gerhardt Alleweldt 1967. godine u institutu Julius Kühn (JKI) u Nemačkoj pod imenom Gf. 67-198-3 sa ciljem da omogući uzgoj crnog grožđa u hladnoj nemačkoj klimi od koga se može napraviti visokokvalitetno crveno vino mediteranskog stila.

Za oca je izabrao Chambourcin (Villard blanc x Chancellor), visokootpornu franscusku sortu koja u svom poreklu ima divlje sorte otporne na hladnoću i napasti (Vitis riparia michaux i Vitis labrusca linne), a za majku novostvorenu sortu Diana (Silvaner x Mueller Thurgau) koja u sebi ima Rajnskog rizlinga po više linija nasledstva (rodoslov Regenta).

regent-pred-berbu-2013-08-17-06.56

Posle više godina oglednog uzgoja, sorta je registrovana 1995 pri čemu je nazvana Regent, po čuvenom indijskom dijamantu.

Od tada se površine pod Regentom neprekidno povećavaju u nemačkoj, gde su 2010. godine predstavljale 12% svih novih zasada i 2% ukupnog zasada vinskih sorti. Zbog izuzetne otpornosti na hladnoću, Regent je popularan za uzgoj u Holandiji, Engleskoj i u nekim severnijim američkim saveznim državama (Vajoming, Oregon).

Regent raste veoma uspravno, sa malo zaperaka, pa daje prozračnu krošnju, laku za održavanje. Preporučuje se za gustu sadnju od preko 6.000 sadnica po hektaru, sa razmakom između redova ne većim od 2m. Reže se kratko, sa 8-10 okaca po kvadratnom metru (13-16 okaca po čokotu u tipičnom zasadu). Otporan je na skoro sve bolesti i štetočine i može se gajiti bez ikakvih hemijskih sredstava.

Sazreva rano i u hladnoj klimi, a kod nas već u drugoj nedelji avgusta. Daje nešto manje ploda, manje kiselina i više šećera od Pinot noir-a.

Vino je veoma tamno, sa dosta tanina, sa ukusima višnje i kupine. Obično sadrži dosta alkohola, usled nakupljanja veoma mnogo šećera pre dostizanja pune zrelosti, pa kod berbe može da ima i 26% šećera. Zahteva odležavanje od najmanje dve godine.