Pampur

Pitaju me često ljudi kako se pampur nabije u grlić flaše. Iz ličnog iskustva znaju da, kad se flaša odčepi, papmur se naduje i teško je njime ponovo zapušiti flašu.

U velikim vinarijama za to postoje automatizovane mašine, a u Plavincima se, kao i sve drugo, to radi ručno. U otvor iznad flaše ( vidi sliku zatvaračice u priči Začepi, odčepi, začepi ) se stavi papmur. Onda se povlači poluga koja ga stiska do od prilike 1/3 prečnika. Istovremeno igla gura pampur u grlić flaše koja stoji neposredno ispod, na postolju sa federom koji je prirubljuje uz otvor is koga izlazi pampur.

pampur

Nabijanjem papmura se priča ne završava. Preko njega se stavlja PVC kapica koja se izlaže toploti na kojoj se ona skuplja i prijanja uz flašu. I onda, najvažnije, flaša se ostavlja u uspravnom položaju bar dva dana, kako bi se pampur u potpunosti ponovo raširio i zaptio flašu.

Kao mlad i neiskusan vinar ja sam prve godine odmah položio flaše (video sam u svim vinarijama da flaše stoje položeno). Pošto pampuru treba vremena da se ponovo raširi, mala količina vina je prošla pored i zadržala se na vrhu flaše, ispod kapice. Kada sam posle mesec dana skinuo kapicu sa jedne flaše, na vrhu je bila buđ. Brzo sam skinuo još jednu kapicu, pa još jednu, pa na kraju sve, i na moj užas na skoro svima je bila buđ.

Ova buđ nije prodrla u vino, nastala je nedeljama pošto se pampur potpuno proširio i čvrsto zaptio flašu, ali sam bez obzira morao da je očistim, dezinfikujem vrh flaše i ponovo stavim kapice.

Što se tiče poleganja flaša, to je praksa koja je nastala kada su se većina vina zatvarala pampurima od prirodne plute. U dodiru sa vinom pluta bi bubrila i tako zadržavala čvrsto zaptivanje flaše, sprečavajući da vazduh u nju prodre. Pampuri od plute su danas napušteni, sem u najskupljim vinima (preko €100 po flaši). Problem sa njima je što u čak 50% slučajeva sadrže jedinjenje TCA koje vremenom potpuno upropasti ukus i miris vina.

TCA nastaje od gljiva koje rastu u pampuru zbog upotrebe hlornih jedinjenja prilikom obrade drveta. Pampuri od prirodne plute za ona najskuplja vina prolaze laboratorijsku analizu, jedan po jedan, kako bi se osiguralo da ne sadrže TCA i koštaju pravo bogatstvo.

Kvalitetna vina se danas zaptivaju pampurima od mešavine mlevene plute i sintetičkih smola koja imaju fungicidno dejstvo i dolaze sa garancijom proizvođača da ne sadrže TCA, a u Australiji, na Novom Zelandu i u Južnoj Americi se uglavnom koriste zatvarači na zavrtanj. Jeftinija vina se zaprivaju PVC zatvaračima.

Mi smo se u Plavincima opredelili za možda najbolji kvazi-plutani zatvarač na svetu firme Diam, iako se to suštinski ne isplati za vino u našoj cenovnoj kategoriji.

 

 

 

 

 

Korpa