Težački ručak

Nisam prskao od maja prošle godine. I ne bih, ali najavljuju nedelju dana kiše. Možda i ne treba, ali ko zna.

Ceo dan nosim 14kg na leđima. Leva ruka pumpa bez prestanka, desna drži štap sa diznom. Teže je na desnoj, povremeno trne. Duva vetar, pa se stalno izmičem, tražim ugao da me bakar ne poprska. Mali plac, ali opet, 6 sati na nogama.

Umoran sam, ne zna se, ali to nije razlog da se ne ruča pošteno.

Krompir na trećine po dužini, 2/3 po dubini. Sitna so, puter u izreze. Odozgo puter i krupna so. U foliju, pa na roštilj, 250C. Posle 30 minuta, pileće nogice, domaća koka naravno, prethodno pripremljene sosus vide (4 sata na 68C). Glazura: so, biber, beli luk, med, kajen paprika, ulje od bundeve, limun.  Roštilj 350C, 4 minuta sa svake strane. Salata od baby spanaća i mladog luka (iz bašte, sađeno jesenas), zaliveno uljem od bundeve i acceto balsamico, bez soli. Krompir iz folije na tanjir, u izreze još putera i komad gaude. Ćilibar (treća čaša). Pogled na Dunav.

Posle dremka. Ujutru +3kg.

„i nikom nije lepse neg je nam, samo da je tako svaki dan“