Kako se ocenjuje vino

U jednoj sceni kultnog dokumentarca „Somm“, koji prati višegodišnju pripremu kandidata za ispit za titulu Master Sommelier, kandidat ulazi u prostoriju gde ga za stolom čeka šest čaša vina koja mora da opiše u roku od 25 minuta: „Vino je bistro… suvo, punog tela… ušećereni limun… mnogo novog francuskog hrasta… cimet, kardamom, klinčići… srednja kiselost, visok alkohol, mnogo glicerola… vino je iz novog sveta, topla klima… SAD, Kalifornija, Sonoma oblast, Dolina ruske reke… šardone… 2008…“

Iako je za prepoznavanje aroma i ukusa u vinu, a time i njegovu identifikaciju, neophodno prefinjeno čulo mirisa i ukusa, bez ogromnog iskustva i degustiranja na hiljade vina iz svih krajeva sveta nema uspeha u tom poslu. Dugogodišnje pripreme i enciklopedijsko znanje potrebno da bi se dostigao nivo Master Sommelier (MS) i još zahtevnije titule Master of Wine (MW) mogu se porediti s naporom za sticanje doktorata na nekom od najprestižnijih svetskih univerziteta. Zbog toga je nosioca takvih titula malo. U Evropi nosioca titule MW ima samo u 14 zemalja, Francuska ih ima samo 18, a na Balkanu ih je samo dvoje, obojca iz Grčke.

Organizatori Balkans International Wine Competition (BIWC), sa Galinom Niforou na čelu, odmah su na početku, pre deset godina, shvatili da je nemoguće napraviti prestižno međunarodno takmičenje s ocenjivačima samo iz Bugarske ili Balkana. Ma koliko talentovani bili somelieri, enolozi, profesori fakulteta, vinski novinari, niko od njih jednostavno nije imao prilike da proba kritičnu količinu vina neophodnu da uspostave etalon prema kome će ocenjivati uzorke.

A znanje je potrebno obnavljati stalno, probati na hiljade vina iz celog sveta svake godine, jer trendovi se menjaju i novi stilovi stalno dolaze na tržište. Kako će neko, ko inače ceo život radi u vinskoj industriji oceniti oranž, organsko, biodinamičko, „prirodno“, Pet Nat ili vino iz amfore ako ga nikada ranije nije probao? Pogotovo što do pre deset godina retko ko na Balkanu je uopšte i znao da takva vina postoje.

Galina i ekipa su zato tokom godina angažovali više MW i MS da vode panele ocenjivača. Ova činjenica i prihvatanje australijskog sistema ocenjivanja bila je ključ uspeha BIWC koji je danas jedan od najprestižnijih u Evropi.

I Srbija dobro napreduje sa prestižom svojih ocenjivača. Već nekoliko njih steklo je diplomu WSET nivo 3, koja je značajan korak ka vrhu, a sve veći broj učestvuje u međunarodnim ocenjivačkim panelima. Kritična masa je, međutim, još daleko da bismo i mi imali međunarodno poštovano vinsko takmičenje.

Zato neki poznati obvdašnji vinari s ozbiljnim međunarodnim nagradama i nisu slali svoja vina na Veliko ocenjivanje vina Srbije. Plašili su se, kažu, da im vina ocenjivači neće razumeti i da će ih nisko oceniti i time umanjiti značaj prethodno dobijenih nagrada. Ne bez razloga! Recimo moja Selena, koja je dobila duplo zlato i trofej za najbolje organsko vino Balkana po proceni čak četiri Master of Wine sa BIWC, na Velikom ocenjivanju vina Srbije dobila je tek 76,5 bodova!? Malo bolje od sirćeta!

Zato bi bilo dobro da se za sledeću godinu primene iskustva sa BIWC i da panele na našem Velikom ocenjivanju vina Srbije vode nosioci titule Master of Wine i Master Sommelier. Doduše, upravo ljudi s takvim titulam predvodili su 2014. godine internacionalni žiri koji je ocenjivao srpska vina na Velikom testu Vino.rs, ali ni to nije bilo dovoljno da srpski vinari, barem oni s najvećim očekivanjima, steknu poverenje u ocenjivanje gde bi se njihova vina direktno poredila s najbližim komšijama.

Foto: Ivana Čutura

Verzija ovog teksta je objavljena na portalu vino.rs 15.07.2021.

Leave a Comment

Shopping Cart