Gotovo neprekidne kiše u poslednjih godinu dana toliko su natopile zemlju da ni dve nedelje suvog vremena u februaru nije pomoglo da zemlja dođe u stanje za obrađivanje. Sad već 10 dana ne pada kiša i iako na pojedinim mestima stvari stoje ovako
u vinograd se može ući, pa se odlučih da započnem sa okopavanjem u redu.
Kako bi nadoknadio izgubljeno angažovao sam više radnika nego uobičajeno i ubrzo ustanovio da nemam dovoljno motika.
Odem ja do komšije u Grockoj koji prodaje takve stvari gde se susretnem sa prvim neočekivanim pitanjem:
– Jel oćeš domaću ili slovenačku.
– Kakva je razlika, pitam ja.
– Domaća je od mekšeg metala, ako ti je jača zemlja ima da ti se savije.
– Dobro, odlučih se, daj slovenačku.
Onda sledi sledeće iznenađenje:
– A jel ti treba drška?
Svašta, naravno da mi treba drška. Šta će mi onaj metalni deo bez drške.
– I da mi je odmah nasadiš, kažem ja, znajući da sam nevešt u tim stvarima.
Hoće komšija. Prijatan je čovek i dobar trgovac. Uze on tako dršku da je proturi kroz ušice kad ono pampur, ne pasuje. Vidim ja i on se iznenadio. Vrati se on negde u duboku tamu magacina i čujem kako nešto čangrlja, lupa. Izlazi on posle izvesnog vremena rezigniran:
– Ne vredi, sve su ovakve, ni jedna ne pasuje.
E sad, ne znamo ni on ni ja da li je drška nestandardna ili ušice na sečivu. Zahvalim se ja njemu i krenem da tražim drugde.
Dve radnje kasnije gde se ponavlja isti scenario i eto me na putu za Boleč. Prometnije mesto, veća stovarišta, računam naći ću. Isto.
Pobogu, da li je moguće?
Stisnem se ja i odlučim se da odem u Merkur. Tamo ima fensi alat za gradske baštovane i vikendaše. Fiskars i slično. Ima da me košta motika ko dve dnevnice, ali šta ću. Ako nastavim od radnje do radnje potrošiću više goriva od cene motike.
Dođem ja u Merkur, a tamo milina. Lepe baštenske alatke u boji, sa kaljenim sečivima i gumiranim držaljama. Nisu ni onako skupe kao što sam očekivao. Ali, nema motike. Ni ne gledam dole, jer sve alatke lepo vise u visini pogleda. A dole, na dnu, lepo složena sečiva od motika.
Ujurim ja prodavca i pitam za motike sa drškama.
– Nema. Ne proizvode se drške koje odgovaraju sečivima.
– Pa šta da radim s sečivom bez drške?
– Najbolje ti je da nađeš neku vrbu. To je lagano, a jako i savitljivo drvo. Isečeš lepo granu, obradiš je i eto. Ima da ti traje 30 godina.
Fizički sam iznuren kao da sam trčao maraton. Deprimiran kao da mi je umro kućni ljubimac. U Srbiji nema motike.
p.s. Vraćam se kući i vidim komšiju Krleta kako sadi baštu.
– Krle, jel imaš motiku na zajam?
– Eno ti u šupi, ima pet, šest komada pa biraj. Samo ćeš morati da ih naoštriš.
Pametan čovek. Čim se pojave nasađene motike ima i ja da kupim pet, šest komada pa nek stoje.