Održivost i poverenje

Nedavna ispitivanja tržišta su pokazala da su opredeljujući faktori kod kupovine vina u segmentu potrošača 25-34 godine vrednost (odnos cena/kvalitet) i organska/održiva proizvodnja.

Na šta se stvarno misli kada se govori o održivom vinogradarstvu i očuvanju biološke raznovrsnosti koji su osnova organske proizvodnje.

Sama sadnja vinograda na mestu gde loza nije prirodno nikla dovodi do ozbiljnog poremećaja u ravnoteži biljnog i životinjskog sveta u tom kraju. Krčenjem šume i šipražja iz životne sredine se uklanjaju ne samo te vrste, već i razne mahovine, lišajevi i gljive kojima oduzimamo prirodno stanište. Biljke koje uspešno rastu u senci i vlazi nestaju, a one koje uživaju na provetrenosti i na suncu i koje su do tada bile u manjini postaju dominantne. Otvaramo put vetru i pticama da iz udaljenih krajeva tu donesu semena biljaka koje ranije tu nisu mogle da opstanu. Utičemo na promenu staništa i poremećujemo lanac ishrane u odomaćenom životinjskom svetu.

Dubokim oranjem anaerobne mikroorganizme koji žive duboko u zemlji izbacujemo na površinu gde praktično izgore od kiseonika, a one aerobne koji žive na površini gušimo zatrpavanjem duboko u zemlju. U stajnjaku koji dovozimo sa udaljenih gazdinstava donosimo mikroorganizme koji nisu ranije bili prisutni, što iz zemljišta što iz probavnog trakta goveda koja ranije nisu živela na mestu gde nam je novi vinograd.

Sadnjom čokota uvodimo na teren dominantnu biljnu vrstu koja tu ranije nije postojala. Sa njom dolaze plesni (plamenjača, pepelnica, siva trulež…) i insekti (filoksera) nepoznati u tom biološkom sistemu. U kraj se doseljavaju ptice koje vole grožđe i sa sobom donose nova semena neodomaćenih sorti. Iz daleka dolaze i insekti za čiji je opstanak vinova loza idealan domaćin.

U toku uzgoja u zemljištu se talože bakar i sumpor koji menjaju kiselost zemljišta i utiču na promenu mikroflore. Severnoatlanske alge, biodinamički preparati, čajevi od komposta, macerati koprive, rastaviča, belog luka i drugi prirodni preparati kojima se prskaju organski vinogradi takođe dovode do promena u mikroflori.

Ako nam je cilj održanje postojeće prirodne raznovrsnosti, odgovor je vrlo jasan: ne sadite vinograd.

Održiva proizvodnja grožđa zahteva da se biološka raznovrsnost u i oko vinograda tako postavi da omogući stabilan, zdrav i kvalitetan rod sa minimalnom intervencijom čoveka. To znači i uvođenje biljnih i životinjskih vrsta koje su korisne za ostvarenje tog cilja.

Grmlje mediteranskih biljaka i bobičastog voća obezbeđuje stanište korisnim insektima koji se bore protiv štetnih, i omogućava nam da u organskoj proizvodnji ne koristimo insekticide. Pažljivo odabrano livasko cveće takođe privlači korisne insekte. Sadnja mešavine žitarica i leguminoza u alternativnom međurednom prostoru zamenjuje oranje i povećava humus, tako da dalje unošenje stajnjaka više nije potrebno. Svi gore pomenuti prirodni preparati pojačavaju imunitet loze i takođe obogaćuju sredinu mikroorganizmima koji su posebno korisni za vinovu lozu.

Uvođenjem domaćih životinja u vinograd, posebno pataka, gusaka i ovaca, ponovo se menja ravnoteža u biološkoj raznovrsnosti, ali u korist vinove loze. Gradnja staništa za sove, sokole i druge ptice grabljivice takođe.

Bez uticaja čoveka nema vinogradarstva. U organskoj proizvodnji uloga čoveka je pre svega u stvaranju biološke raznovrsnosti povoljne za uzgoj vinove loze, tako da u veoma dugom vremenskom periodu, a možda i više nikada, nije potrebno intervenisati. Na to mislimo kada pričamo o održivom vinogradarstvu.

Kako sada ubediti potrošača kome je održivost opredeljujući faktor u izboru brenda da vi pošteno primenjujete principe održive proizvodnje grožđa.

Sećam se jednog vica iz mladosti gde neki lik iz naših krajeva sedne za kartaški sto, negde u nekoj krčmi u Teksasu, da se okuša u pokeru sa domaćinima. Završi se deljenje i sad krenu oko stola da se izjašnjavaju ko šta ima u ruci. Jedan par, triling, fleš… Kažem i ja. Onaj sa najjačom rukom krene da skuplja pare sa sredine. Čekajte, kažem, a da vidimo karte? Pa ne gospodine, mi smo ovde svi džentlmeni i verujemo jedan drugome na reč. Uh, kad je mene krenula karta.

Kod nas su u glavnom svi iz naših krajeva. Ima ih nekolicina koji su “vanzemaljci”, ljudi koji pasionirano veruju u očuvanje prirode, održivu proizvodnju, minimalnu intervenciju. Kod nekih je to maltene postala religija. Ali ne može svaki potrošač da upozna svakog vinara i lično se uveri u iskrenu posvećenost.

Zato sam sumnjičav da kada kolege koji ne spadaju u ovu grupu “vanzemaljaca” kažu kako njima ne treba organski sertifikat jer oni znaju da rade prirodno, što je još više prirodno od organskog, majke mi. Jer, ni ja nisam “vanzemaljac” i možda, samo možda bi moglo da mi se po koji put omakne da mi ovi iz EcoCerta ne vise nad glavom.